Словени су се на Балканско полуострво досељавали дуго, до 7. века. Они и данас живе на Балкану. Не зна се прецизно где је била прапостојбина Словена. Већина научника сматра да се она налазила између Балтичког мора на северу, Карпата на истоку и реке Дњепра на југу. Незадовољни условима живота (пренасељеност, недостатак плодног земљишта итд.), Словени су се селили са тих подручја у друге крајеве. Словени су се приликом сеоба поделили у три групе (Јужни, Источни и Западни Словени), које су се кретале у различитим правцима. Јужни Словени су ишли ка Балкану и најјужније стигли до Пелопонеза. Источни Словени су се кретали према реци Волги и Каспијском мору, а Западни Словени су се ширили до реке Лабе и Алпа.
У 6. веку Словени су са леве обале доњег тока Дунава нападали византијске територије на Балкану. Тада су почели трајно да се насељавају између источних Алпа, Јадранског и Црног мора.
Данас, у 21. веку, Словени су група народа која насељава око тридесет и пет процената територије Европе и велики део Азије. Деле се на:
Источне Словене (Руси, Белоруси, Украјинци)
Западне Словене (Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби)
Јужне Словене (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Бугари, Црногорци и Бошњаци).
Пошто не постоје сачувани рукописи на прасловенском језику, о особинама тог језика сазнајемо поређењем словенских језика који су се развили знатно касније.
Карактеристике прасловенског језика:
• Имао је више самогласника од данашњег српског језика.
• Поред једнине и множине, постојао је још један граматички број – двојина – облик којим су се означавала два појма (ушију, очију, руку, ногу).
• Имао је речи које нам данас сведоче о начину живота Старих Словена: бавили су се земљорадњом, сточарством, рибарством, волели су музику и плес (јечам, просо, диња, репа, орати, копати, мотика, лопата, плуг, коњ, говедо, свиња, коза; риба, караш, сом, штука, певати, плесати, гусле, бубањ, пиштаљка).
Због кретања Словена у три правца, из некада јединственог прасловенског језика развиле су се три језичке групе:
Коментари
Постави коментар