·
Инфинитив је основни, неличии гл.
облик којим се именује радња, стање или збивање. Нема граматичке категорије лица, времена, начина, рода ни
броја, па се назива и неодређени гл. облик. Гради се од инфинитивне основе и
наставака: -ти и -ћи (читати,
ићи).
·
Презент (садашње
време) означава радњу, стање или збивање које се одиграва у тренутку када о
томе говоримо (сада, управо, баш). Гради се додавањем личних наставака на
презентску основу: -м,-ш,-Ø, // -мо,-те,-ју/-у/-е. Неправилно грађење презента имају глаголи моћи и хтети
(читам,
читаш... ; могу; хоћу).
·
Аорист (пређашње
свршено време) означава радњу која се извршила непосредно пред тренутак говора
или у току говора о њој. Гради се од свршених глагола додавањем двојаких
наставака за облик и лице на инфинитивну основу:
-
ако се
основа завршава на
сугласник додају се наставци:
-ох,-е,-е,-осмо,-осте,-оше (тресох);
- ако се основа завршава на самогласник: -х, -Ø, -Ø // -смо, -сте,-ше (чух, чусмо)
Имперфекат (пређашње несвршено време) означава радњу која се
вршила у прошлости напоредо са неком другом прошлом радњом. Гради се од
несвршених глагола тако што се на инфинитивну или презентску основу додају
тројаки наставци:
- када се
основа завршава на самогласник (одбија се):
-ах,-аше,-аше // -асмо,-асте,-аху (певах,
певаше...);
- када долази до јотовања: град-јах,-јаше,-јаше // -јасмо,
-јасте,-јаху
(грађах, грађаше...);
- када се
основа завршава на сугласник:
-ијах,-ијаше,-ијаше // -ијасмо,-ијасте,-ијаху (тресијах).
·
Императив (заповедни
начин) означава заповест, жељу или молбу коју говорно лице саопштава осталима.
Гради се одбацивањем наставка за 3. л. мн. презента и додавањем двојаких
наставака:
-
ако се 3. л.
мн. презента завршава на -ју или -је, додају се:
−, -ј, − // -јмо, -јте, − (певај,
певајмо...);
-
у осталим случајевима се додају: −,-и, − //
-имо,-ите, −
(ради, радимо).
·
Глаголски придев радни је
неличан глаголски облик који служи за грађење сложених глаголских облика, у
реченици означава активан однос субјекта према радњи. Гради се додавањем
наставака на инфинитивну основу: -о,-ла,-ло
// -ли,
-ле,-ла (радио, радила...).
·
Глаголски придев трпни је
неличан глаголски облик који означава да се на нечему врши радња (пасив). Гради
се додавањем тројаких наставака на инфинитивну или презентску основу:
- ако се инфинитивна основа завршава на -а:
-н,-на,-но // -ни, -не,-на (фарбан);
- ако се инфинитивна основа завршава на -ну:
-т,-та,-то
// -ти,те,-та (покренут);
- ако се инфинитивна основа завршава на -и,-е или сугласник, а презентска
на -и: -ен,-ена,-ено // -ени,-ене,-ена
(виђен).
·
Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик који се употребљава само уз
лични. Глагол не може бити у функцији предиката и означава радњу која се врши
истовремено са са тим глаголским обликом. Гради се само од несвршених глагола
додавањем наставка -ћи на облик 3. л. мн. презента (читајући, тресући).
·
Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик који се употребљава само уз
лични глагол. Не може бити у функцији предиката и означава радњу која се
извршила пре радње у личном глаголском облику. Гради се додавањем наставка -вши
на инфинитивну основу која се завршава на самогласник, а ако се основа завршава
на сугласник умеће се инфикс -а: -авши (прочитавши, отресавши).
·
|
ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ | |
|
Инфинитив: носи-ти, тре-сти, до-ћи |
|
|
Презент: 1. чита-м 2. чита-ш 3. чита- / |
1. чита-мо 2. чита-те з. чита-ју/ рад-е/ид-у |
|
Аорист: 1. стиг-ох / написа-х 2. стиж-е / написа- / 3. стиж-е / написа- / |
1. стиг-осмо / написа- смо 2. стиг-осте / написа- сте 3.
стиг-оше / написа- ше
|
|
Имперфекат: 1. пев- /град-ј /трес- иј+ах 2. пев- /град-ј/трес-иј+ аше 3. пев-/град-ј/трес-иј+ аше |
1. пев- /град-ј/трес-иј+ асмо 2. пев- /град-ј/трес- иј+асте 3. пев- /град-ј/трес- иј+аху |
|
Императив: 1. / 2. пева-ј/урад-и 3. нека пева/уради |
1. пева-јмо/урад-имо 2. пева-јте/урад-ите 3.
нека пева-ју/урад-е |
|
Глаголски придев радни: ради-о,-ла,-ло //-ли,-ле,-ла |
|
|
Глаголски придев трпни: уписа-н, -на, -но //-ни, -не, -на;
окрену-т,-та,-то //-ти,-те,-та купљ-ен,-ена, -ено //-ени,-ене,-ена |
|
|
Глаголски прилог садашњи: чекају-ћи |
|
|
Глаголски прилог прошли: чека-вши, рек-авши  |
|
Коментари
Постави коментар